ВУЧИЋ НИКАД НЕ ПРИЗНАЈЕ ГРЕШКУ

Jan 01 1970
(1) Comments

Попут разбојника и криминалаца, овдашњи премијер користи метод да „никад не треба признати грешку“, без обзира на истину, доказе и сведоке.

У том преварантском, несавесном кључу је његова издаја Србије постала „реформски пут“, његово одрицање од српства — „модернизација“, његова диктатура — „одбрана земље од непријатеља“, а предстојећи избори — „борба за наставак започете обнове земље“. Чак је и издаја свог кума и политичког оца, и то у тренутку кад је овај био у хашком заточеништву, Вучићевим речником представљена као нешто логично и нормално.

Све се може правдати и оправдавати, али не може тако довека.

Последњи пример овог Вучићевог лицемерја десио се пре неколико дана, у сред Београда, пред 30.000 директних и милионима индиректних посматрача.

На свој предизборни скуп АВ је довео никог другог до неосуђеног ратног злочинца Герхарда Шредера, некадашњег немачког канцелара — баш на дан када је овај, тачно 18 година пре тога, лично потписао команду пилотима своје земље да полете у ничим изазвано уништавање, рушење и окупацију Србије. Уз најцрње увреде на српски рачун, тај специјални Вучићев гост је, попут једног другог немачког канцелара (58 година пре тога), послао немачке војнике на готово небрањену земљу, осуђену на пораз и право мучеништво. Наравно, приликом овог гостовања у земљи коју је уништавао, Шредер није показао ни најмањи знак кајања или, макар, формалног извињења. Ништа од тога.

Овај неморални и за све Србе понижавајући потез Вучић је „објаснио“ тиме да је Шредер на његовом предизборном скупу наступао искључиво „као велики реформатор“, шта год то значило — уз гнев на оне што су се уопште усудили да поставе питање како је могуће да овакав човек буде одушевљено дочекан у сред Србије и представљен као „велики европски политичар“. Тако испадоше кривљи и грешнији они што су поставили најлогичније могуће питање, него он који је на место злочина довео једног од највећих криваца за сво оно што нас је задесило 1999. године. Налогодавца убице српске девојчице убијене на ноши и свих оних невино побијених малишана током свакодневног, вишемесечног бомбардовања.

То вам је Вучић. Спреман на све када крене у неку своју сулуду пропагандну акцију. Човек који жели да нас све претвори у овце и будале које климају главама на све све што уради овај диктатор у покушају.

У недељу, 2. априла, српски народ има прилику да Вучића пошаље на место које је заслужио, „у ћошак“ (како би рекла његова школска библиотекарка из најлуђег спота у историји политике). Да се прекине густа мрежа лажи, превара и отимачине свих врста и коначно започне српска обнова и усправљање наше отаџбине.

Треба да кренемо, сви заједно, у оздрављење Србије, распете и споља и изнутра, до сада препуштене самој себи и својој судбини. А све почиње великим народним „Не!“ оваквој владавини и неподношљивим лажима лукавог преваранта, коме су за све увек и само други криви, корумпираног и похлепног лицемера који се понаша као да је безгрешан, спреман да жртвује читав народ искључиво својим себичним амбицијама и прохтевима.

Facebook